[1.13.32] Тада Адам поново паде на лице и заплаче и повика прегласно: "Свемоћни Господе, велики Боже у Својој великој слави све светости, не затварај сасвим срце Своје бескрајне љубави и милосрђа мени слабим пред Тобом и подари ми само толико снаге да ја пренедостојни смогу побећи пред Твојим судовима по Твојој свесветој вољи, којој су подређена сва Твоја створења као ја од главе до пете! Господе, услиши моју усрдну молбу."

[1.13.33] И гле, тада прозбори вечна љубав кроз уста анђела – као ја сада кроз твоја нечиста – Авељу:

[1.13.34] "Авеље, погледај оца свога тела, помози му! И погледај његову жену, Еву, матер твога тела, како гине на земљи и усправи их да се преко тебе укрепе обоје и сви остали за бег и да би се добри, свети Отац радовао теби зато што указујеш љубав слабом оцу свога тела као и својој изнемоглој матери и тако свој својој браћи и сестрама, били благословени, били неблагословени, јер твоја снага ће их укрепити и изобиље благослова у теби ће их опоравити, те их руком детиње љубави и руком братске верности одведи свим стрпљењем и љубављу до места које ћу ти показати тако што ће се сви изнурени срушити.