[1.12.4] Па тако запамтите, отворио сам сада широм врата мојих небеса. Свако ко хоће да уђе, нека уђе, нека уђе одмах и сместа, јер дошло је велико доба милости. И Нови Јерусалим спушта се доле до земље вама свима да се уселе сви који Ме љубе и да се ту унутра насите медом и хлебом који је умешан млеком и да пију надушак чисту воду свега живота и да захватају преобилно из вечнога студенца Јаковљевог.

[1.12.5] Али како силазак овог Мог великог града буде неизмерно велика милост свој Мојој деци, тако ће ипак такође згњечити својим јаким зидинама све слепе и смрскати све глуве јер његова величина заузеће сву површину земље. И ко га не види да силази и не чује хујање кроз чисти ваздух земље, неће више наћи места на земљи, где би се сакрио пред њим и измакао његовом терету.