[1.12.1] О децо Адамова! Зашто не постанете радије Моја деца? Стаје вас великога труда и напорнога рада да зарадите хлеб Адамов, који капље од зноја ваших руку, који је уз то и упрљан жвалама змија и натопљен отровом гуја и да вашом немером поједете смрт временски па и вечно.

[1.12.2] А Мојим хлебом који је намазан медом Моје љубави и натопљен млеком вечно слободног живота из Мене можете се наслађивати највећим изобиљем колико хоћете, и вечно вам не би шкодио, него би вас ојачао и опремио свом моћи и силом из Мене, занавек а и већ временски, само ако га бисте примили. Гле, одмах након Мога највећега дела, великога избављења за вас, тада овај Мој хлеб би још веома скуп и само се могао купити у малим оброцима не другачије до опет жртвованом Мени крвљу и телесним животом. Тај Мој хлеб тада још би веома горак у устима купаца и још не би намазан медом љубави и натопљен млеком слободнога живота већ и временски, него како мед тако и млеко давало се тужним купцима тек у царству духова ваљано одмерено, и гле, ипак би купаца у огромном броју.

[1.12.3] А сада када га дајем сваком ко год хоће сасвим бесплатно, једино за сигурно врло малу накнаду ваше љубави, с медом и млеком, сада га презиру и ругају се великоме, љубазноме дародавцу, који је препун заиста све највише љубави за вас.

[1.12.4] Па тако запамтите, отворио сам сада широм врата мојих небеса. Свако ко хоће да уђе, нека уђе, нека уђе одмах и сместа, јер дошло је велико доба милости. И Нови Јерусалим спушта се доле до земље вама свима да се уселе сви који Ме љубе и да се ту унутра насите медом и хлебом који је умешан млеком и да пију надушак чисту воду свега живота и да захватају преобилно из вечнога студенца Јаковљевог.

[1.12.5] Али како силазак овог Мог великог града буде неизмерно велика милост свој Мојој деци, тако ће ипак такође згњечити својим јаким зидинама све слепе и смрскати све глуве јер његова величина заузеће сву површину земље. И ко га не види да силази и не чује хујање кроз чисти ваздух земље, неће више наћи места на земљи, где би се сакрио пред њим и измакао његовом терету.