Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.11.1] И гле, тада неста љубав пред очима створених вративши се у свето крило Очево.

[1.11.2] И сада гле, Мој лењи и веома лоши најамниче, који си још доста наглув, јер сваку реч морам да ти кажем засебно у перо као ђаку прваку, а још увек Ме не разумеш и питаш Ме двапут, трипут, петпут, често и до десет пута и гле, увек ти поуздано понављам сваку реч. Зато буди пажљивији да би напредовало брже него до сада, јер свету је што пре потребно довршење овога дела Моје велике милости. То да ти је речено од Мене, вашега светога Оца, који је сама љубав у свем свом бићу.

[1.11.3] И сада пиши даље! – И новостворени пар бејаше сасвим сам на широкој земљи и обећани анђео се појави с пламеним мачем у својој десници, и угледав га уплашише се веома, тако да побегоше од његових очију и од великога страха се потресоше са свом својом утробом.

[1.11.4] И гле сада, страх убрза Евино време и она се ослободи у боловима забрањенога плода, што змија стави у њу слепоћом Адамовом.

[1.11.5] И Адам посматра наг плод и примети да му је плод сличан и врло се обрадова и Ева препозна радост Адамову и ведро притисне овај плод своје љубави о своју пуну дојку.

[1.11.6] И гле, тада осети сличан убод у својој дојци налик убоду змије и спусти плод на земљу великим страхом и чврстим мишљењем да није поново згрешила.

[1.11.7] И гле, тада се појави велики анђео благога лица испред уплашеног пара и ослови их стаменим гласом:

[1.11.8] "Не плашите се пред слугом Јеховиним, који вам је послат одозго да вам показује земљу и да вам обасјава странпутице света – а и да вас кара и ваше потомке ако бисте икада скренули са путева вечне љубави и бескрајне светости Божје.

[1.11.9] Гле, овај плод за вас више није грех, али дашта је последица троструке непослушности према Богу и јесте смрт ваше плоти, коју сте изазвали у вашој плоти вашом себичном жудњом. Овај плод не смете хитнути од себе, него по вољи одозго задржите га као сведочанство о вама самима и вашега погружења да бисте сазнали како је преко вас грех дошао у свет, а преко греха смрт; а сам плод да назовете "Кајин" или "Смртоноша"."

[1.11.10] Тада се овом беседом весника одозго смири пар у свом уплашеном бићу и Ева у своје још дрхтеће руке узе плод спушен на земљу и по заповести Адамовој преко анђела пружи одојчету пуну дојку да сиса живот земље из ње.

[1.11.11] И анђео ступи на леву страну Адаму и Ева са плодом у десном наручју стаде на десну страну Адаму како би јој срце било слободно свакога терета и остало окренуто човеку убудуће на свим путевима и стазама.

[1.11.12] Па тако путоваху узорно преко целе земље да разгледају сва њена места и да уређују станишта за своје будуће потомке и да за њих сеју хлеб посредстом моћи и силе дароване им љубављу велике милости сажаљења.

[1.11.13] Јер земља и све што беше на њој би подређена вољи Адамовој. И море и све воде покораваху се одано самом мигу Адамовом и подредише му се од површине до најдубље дубине и нуђаху са страхопоштовањем леђа нози свога господара да стамено хода по њима по вољи; и подређени му беху сви ветрови; и његовом гласу се покораваху све животиње водâ, чврстога тла и ваздуха.

[1.11.14] И Адам се зачуди својственој му сили и виде и спозна над чим му све вечна љубав подари такве велике силе и радова се надасве таквој милости одозго и рече Еви:

[1.11.15] "Ево, жено моја, гле, Господар моћи и силе нас је благословио. Хајде да му жртвујемо наша срца да његов благослов рађа на земљи по Његовоме великоме обећању и да преко тебе угледа светлост милости као нови житељ овога места!"

[1.11.16] И Ева, сва понизна и свесрдно радосна рече: "Адаме, види своју слушкињу крај својих ногу како чека миг свога господара земље. Нека ми буде по твојој вољи и прими моје дужно срце и жртвуј га Господу."

[1.11.17] И Адам учини Еви васцелом преданошћу у Господа како му је заповедио Господ.

[1.11.18] И гле, благослов поста видљив на Еви те се Адам радова а и Ева осети велику ведрину у себи. И сада слушај шта анђео Јеховин рече радосном пару. Његове речи беху добро одмерене као речи с висине и као речи из дубине, и вечна љубав беше сама која беседова кроз уста анђела, и ове речи гласише из уста анђела:

[1.11.19] "Адаме! Сада си на далеком путовању преко земље сазнао њену природу и видео си њена копна и њене воде, и видео си велики мамелхуд и од њега надоле све животиње све до најмањег гмижећег црва, и видео си такође у морима дива Левијатана, великога кита, и јаку ајкулу, и видео си све животиње вода све до најмањих житеља капљлице, и видео си и све птице ваздуха од дивовскога орла све до сићушне лисне птичице и од ње све до најмање мушице, проверио си сву њихову снагу, подобност и корисност и увидео си отуда како се вечна љубав старала о теби и преко тебе о Еви.

[1.11.20] Ословљавао си горе, и одговарале су ти, питао си море, и одговарало ти је, упућивао си свој глас у дубину земље, и одговор није изостајао, упућивао си звук својих речи свем дрвећу, жбуњу, биљу и свим травама, и оглашавали су ти своја имена и пуни поштовања приповедали ти своју подобност и употребу која отуд исходи за вас по твом нахођењу, и такође свака животиња коју си ословљавао гласом својих прса, свака по својој врсти узвраћала ти је чујним и исто тако потпуно одређеним одговором колико је одређена да служи теби и подређена насумце твојој вољи, и ветрови те научише да их употребљаваш по својој вољи, и све то видела је и чула и опазила и Ева.

[1.11.21] Гле сада, Адаме, а и ти, Ево, све ово ти вечна љубав није дала као што ти је дала живот и Еву, него њена велика милост подарила ти је то, и задржаћеш све само дотле док будеш мудро употребљавао по вољи светога Оца, али удаљиће се из области твоје велике моћи ако своје биће не одржаваш сасвим чистим пред лицем Јеховиним. Зато буди мудар као што је то велики, предобри и пресвети Отац тамо горе преко целе творевине и тамо у дубини доле испод целе творевине.

[1.11.22] И овакав какав јеси треба да будеш и да останеш убудуће по вољи светога Оца и сви твоји потомци треба да буду таквима својом сопственом вољом и Евини потомци онаквима каква је пред твојим очима и под твојим очима.

[1.11.23] А ако когод не буде онакав какав сада јеси, како треба да будеш и да останеш убудуће, задржаће, истина, дар на одређено време, али узеће му се дар милости чим више не буде онакав какав сада јеси, какав треба да будеш и да останеш, те сами Евини потомци дизаће се преко њихових глава и изневериће их све до сржи њихових костију, и трчаће за псима, и храниће се изметом змија, и дојиће своју децу грудима гуја. И твоји потомци ће се отровати преко њих и умреће горком смрћу телесно и духовно вечном срамотом и мучећим руглом.

[1.11.24] И сада гле, Адаме, и чуј, Ево! Још сте сада у рају, ту где вас је ставила вечна љубав пре и после вашега греха и пре и после уништења, али ако се икада заборавите да држите одано законе љубави и законе мудрости светога Оца, бићете истерани из овога лепога врта овим пламеним мачем и више нећете бити пуштени унутра током свег вашега живота у телу убудуће и све до времена обећања ни нико од свих ваших потомака, него тек после тога времена деца избављења и отуд исходећег новог стварања вечне љубави.

[1.11.25] Ово ваљано запамти, Адаме, а размисли и ти, Ево! Плод који ће изићи из тебе, Ево, овај живи плод да назовеш, Адаме, Авељ и да га жртвујеш господару величанства занавек јер име му је "Син Благослова", и да буде први узор Онога који ће доћи негда за велики век векова одозго из крила моћи и силе светости Божје савршен.

[1.11.26] И сада, будући да сам вас водио и показао вам и рекао све по вољи вечне љубави савршено, изврши се дело мога посланства вечне љубави у Оцу све светости и доброте, па вас морам напустити видљиво, али пратићу вас невидљиво на сваком кораку и бројаћу сваки ваш корак по непромењивој вољи Јеховиној.

[1.11.27] И утворићу вам се опет увек када свом преданошћу будете жртвовали ваша срца Господару величанства и узећу вашу жртву у сасуд и узнећу је до Бога и излићу је испред лица Сина, па ће велики свети Отац благоволети ваша дела.

[1.11.28] Но, утворићу вам се и ако одступите од закона љубави и закона светога Оца као што ме сада још видите с пламеним мачем у мојој десници да вас истерам из врта и теби, Адаме, да узмем велик део дарова вечне љубави из њене велике милости, те да те оставим слаба и плашљива пред најмањим шушњем траве."

[1.11.29] И сада гледај, слепи писару ове Моје нове Речи у теби као и у свима вама и посматрај Адама какав бејаше у рају савршеним човеком до једно, каквим способностима бејаше обдарен, савршен господар земље. И сва ова његова савршенства бејаху само даром од Мене и задржа их до времена докле заборави Мене само један једини пут пошто анђео поста невидљив његовим очима.

[1.11.30] И сада гле, ово све што Адам поседова даром, хоћу вама да дам трајним даром и још неизмерно више и бескрајно веће, које сам Ја сâм, и све што је Моје ваља да буде и ваше уколико Ме љубите, ништа друго осим да Ме љубите.

[1.11.31] Али где је ваша љубав коју сам толико скупо искупио и коју вечно хоћу да назовем Својом? О, тако је мало сада има на земљи! Тако је лака и блага, а ви је нећете а и не тражите је где вас ишчекује и презирете високу цену у њој.

Обичан Импресум