[1.1.7] Чије је телесно око слепо, још му је духовни вид могућ, но чији дух ослепи, остаје вечно слеп.

[1.1.8] Коцкарима реци да ће најпре прокоцкати живот па све остало уз њега, јер коцка је бунар пун отровна измета. Коцкари пак мисле да је то скривен извор злата, зато сваки дан преврћу и копају, срчу дах куге кроз ноздрве не би ли се сасвим затровали па пронашли место тобож злата вечну духовну смрт.

[1.1.9] Они који имају Писмо, али га не читају, личе на жедна крај студенца где има чисте воде, које, пак, неће да пију; неће због посебне духовне бојазни пред водом као луди пси, који уместо да њушке турну у воду и оздраве – гризу о тврд камен како би угасили жарку жеђ, или најпре зато што су млаки и лењи и радије допуштају исквареним слугама да им гасе жеђ смрдљивим блатом из оближње каљуге да сви грдно страдају.

[1.1.10] Блудницима пак реци: Ко хода у пути, хода у смрти и његова жудња ће се брзо претворити у храну за црве. Само ко хода духом, доспева до светлости, извора свега живота; његов удео ће постојати и заувек се повећавати.

[1.1.11] Помодарима реци озбиљно да голи стоје пред својим праведним судијом. Њихова раскош нестаће налик пени. Њихово властољубље и раскош преобратиће се у тешко ропство, те ће се вечно стидети своје глупости. Зар није велик глупак онај који науми да позлати гомилу ђубрета, а драго камење опточава, уместо златом, прљавим изметом? Авај, зар сада има толико лудака на свету? Светлост држе за мрак, а мрак за светлост.

[1.1.12] Ено звезде на истоку која ће ориону препречити путању и огањ великог пса сажеће их све, и збацићу многе звезде с неба на земљу да настрадају сви злочиниоци, а Моја светлост да светли на свим местима.

[1.1.13] Ја, Јехова, Бог одвека, Верни и Истини, ради задње опомене. Амин.

[1.1.14] Теби, пак, који си ово лоше написао, ово најпре важи, а затим свима осталима. Амин. Ово говори Први и Последњи. Амин.